Istraživanja u Spomen-parku Jajinci potvrdila su da se na ovom mestu nalaze masovne grobnice ljudi koji su za vreme Drugog svetskog rata tu ubijeni, ili su njihova tela doneta iz logora na Starom sajmištu, Banjice i iz drugih delova Beograda, i ovde sahranjena.
Kasnije su spaljena, da bi se uklonili tragovi.
Prema procenama, u Jajincima je streljano ili je tu pokopano oko 60.000 ljudi, najviše Srba, ali i više od 6.000 jevrejskih žena, dece i starih iz Logora Semlin na Sajmištu, kao i određeni broj Roma.
U tom smislu, ovaj spomen-park predstavlja najveće stratište srpskog naroda u Srbiji, a posle sistema logora Jasenovac, najveće je mesto stradanja na prostoru cele bivše Jugoslavije!
„Posle 80 godina nerada na lokalitetu masovnog zločina u Jajincima, Muzej žrtava genocida odlučio je da sprovede istraživanje, uz pomoć Arheološkog instituta pri SANU i Centra za nove tehnologije „Viminacijum”. Cilj je bio da se utvrde tačne lokacije grobnica, odnosno mesta gde su žrtve spaljivane od leta 1943. do leta 1944. Ta istraživanja sprovedena su od 22. marta do 4. aprila”, kaže za „Novosti” Bojan Arbutina, kustos istoričar Muzeja žrtava genocida.
Korišćene su dve metode geofizičkih istraživanja – geomagnetna i georadarska.
Istraživano je oko dva i po hektara, odnosno centralni deo, oko spomenika, i oko srednje i najmanje ploče u spomen-parku.
Oko samog spomenika upotrebljena je georadarska metoda, zbog toga što instalacije ometaju preciznost geomagnetnih istraživanja. Na ostalim delovima korišćen je geomagnet.
„Istraživači su utvrdili da se ispod najveće ploče nalaze mesta na kojima su spaljivani leševi, što se vidi po promenama u sastavu tla. Kod te ploče postoji mali betonski stub na kom piše „grobno polje”, jer se pretpostavljalo, na osnovu svedočenja, da su ljudi tu prvo sahranjivani, a zatim i spaljivani, a sada smo dobili i egzaktne dokaze”, kaže Arbutina.
Tragovi masovnih grobnica detektuju se u tri niza, koje su na prikazu terena obeležene pomoću nekoliko desetina crvenih tačkica koje ukazuju na anomalije u zemljištu. Tu se pojavljuju ostaci pepela od posmrtnih ostataka.
„Pretpostavljamo da su tu bile lomače, ali ne možemo sa sigurnošću znati da li su u pitanju velike ili govorimo o nekoliko desetina malih. Područje u kom se u zemljištu detektuje pepeo proteže se i dalje od betonske ploče, ka šumi. Tu nismo završili istraživanja zbog rastinja koje onemogućava da se ispitivanja tla produže, ali pretpostavlja se da bi upravo iza rastinja mogao biti kraj. U tlu su registrovane i druge anomalije, koje nastaju od rasvete, hidro i elektroinstalacija itd”, kaže Arbutina.
Dakle, masovne grobnice se nalaze u centralnom delu koji je u ovom trenutku najugroženiji i gde se voze bicikli, trotineti, automobili. Golim okom mogu se videti tragovi guma i turiranja.
Inače, nacisti su od juna 1942. do kraja 1944. rešili da unište sve tragove zločina na teritoriji Evrope. Akcija je prozvana „Specijalna akcija 1005”.
Spomen-park je utvrđen za kulturno dobro 1987. godine, a cilj muzeja je da se odredi kao nepokretno kulturno dobro nulte kategorije, poput Šumarica. Planirano je da na ovom mestu Muzej žrtava genocida dobije i svoju zgradu i stalnu postavku, prenosi RT Balkan.
