Tog 4. avgusta 1991. likvidiran je Branislav Matić Beli, osnivač Srpske garde i najbolji prijatelj Đorđa Božovića Giške.
Od prve sačekuše na beogradskim ulicama nakon koje je pokrenuta krvava lavina, prošle su 34 godine. Tog 4. avgusta 1991. likvidiran je Branislav Matić Beli, osnivač Srpske garde i najbolji prijatelj Đorđa Božovića Giške, a počinilac ovog ubistva, kako i mnogih koja su se dogodila nakon njega u burnim devedesetim, do danas je ostao nepoznat.
Ispred porodične kuće Matića u ulici Milana Raspopovića broj 3 na Voždovcu tog 4. avgusta dugo je stajao parkiran beli kombi registarskih oznaka BG 920-039, a iza njega su bila sakrivena dvojica maskiranih napadača.
Kada je Branislav Matić Beli oko 21.20 parkirao automobil oni su izašli iz zasede i otvorili vatru. Dok je zaključavao vrata automobila primetio je svoje ubice i stigao je samo da uzvikne “Lezite!” i da upozori na opasnost suprugu Tanju Matić, komšinicu, koja je bila sa dvoje dece, i devojku Đorđa Božovića Giške, koje su neposredno pre nego što su se začuli pucnji napustile vozilo.
Tek što smo izašli i krenuli prema kapiji, iza belog kombija pojavila su se dva čoveka u maskirnim uniformama i kapama sličnim graničarskim. Branislav je u tom trenutku zaključavao auto. Zapraštali su rafali – opisivala je kasnije Tanja Matić sačekušu pripremljenu za njenog supruga.
Tri verzije
Dvojica muškaraca u maskirnim uniformama ispalila su 27 projektila, toliko je čaura pronađeno na licu mesta, a onda su automobilom, postoje tri verzije koje je marke i boje bio, pobegli sa mesta zločina. Prema navodima, oni su ušli u beli mercedes, zeleni ford ili beli golf. Automat kalibra 7,62 bilo je oružje iz kog je pucano, neki tvrde da je u pitanju bio uzi, drugi hekler.
Neki meci završili su u zidu sobe u kojoj je spavalo Matićevo dete.
Te zveri nisu obratile pažnju ni na to što je jedno dete spavalo u sobi koju su izrešetali meci. Moj otac ga je doveo pre nego što smo se mi vratili kući, a s obzirom na to da su već tada čekali, morali su da znaju da je dete u kući – rekla je njegova supruga.
Vest da je ubijen brzo se pronela gradom, o mogućim motivima i izvršiocima se spekulisalo, od mafijaškog obračuna do političkog ubistva, ali do se do danas nije konačno saznalo ko je i zašto zapravo ubio Belog.
Njegovi prijatelji pričali su kasnijih godina da se jedan mladi inspektor Rade Avramovski pojavio i uveravao ih da će ovaj slučaj biti brzo rešen, ali da je sve stalo kada je u kafiću „Bananas“, na koji je bačena bomba, inspektor poginuo. Tada im je, kako su rekli, postalo jasno da iza svega stoji krupan igrač.
„Sačekuša“
I reč „sačekuša“ kao i takav način ubistva postali su popularni nakon ubistva Belog 1991. Njome su se u medijima nazivala sva ubistva počinjena na identičan način, u kojima ubica iz zasede otvara vatru na žrtvu koja nije u mogućnosti da pruži otpor. Kasnije se naziv proširio i u medijima sada bivših republika.
Kurir.rs/Blic
