„Veljkov parkić“ danas je ponos Kumodraža i celog Beograda, kao svedok velike ljubavi, solidarnosti i sećanja na malog inicijatora koji nikada nije stigao da se u njemu zaigra.
Veljko Fabijanić imao je tada samo četiri godine, voleo da se igra sa drugarima iz zgrade i žarko želeo parče prirode.
– Pre dve godine pokrenuli smo peticiju da neuređeno zemljište ispred naše zgrade mi, roditelji, pretvorimo u park. Ideju mi je dao baš Veljko. Dve večeri je propustio igru sa drugarima da bi sa mnom od vrata do vrata prikupljao potpise suseda. Njegovom ljubaznom „hvala“ niko nije odoleo i svi su potpisali peticiju – priča nam Veljkova mama Brankica.
Međutim, njihova radost zbog novog projekta je ubrzo iščezla.
– Nepunih mesec dana kasnije Veljku je dijagnostifikovan tumor limfnih žlezda. Tada je počela njegova i naša borba, obeležena teškim i brojnim hemoterapijama i malim pobedama koje su ulivale nadu. Veljko je morao 24 sata da bude pod nadzorom i za sedam i po meseci samo je tri puta prespavao kod kuće – kaže majka.
Okupirana sinom, porodica Fabijanić nije više mislila na park. No, njihovi prijatelji i susedi jesu, željni da im na neki način pruže podršku.
– Park je tada imao drugi smisao, trebalo je da bude iznenađenje za Veljka kada se pobedonosno vrati iz bolnice. Prijatelj mog supruga Vojkan Krstić, vlasnik građevinske firme, finansirao je i sredio zemljište, a komšija, jedan po jedan, pristizao je u pomoć. Park se polako rađao – tihim će glasom Brankica.
U stanu koji gleda na park Veljko je 14. februara prošle godine proslavio peti rođendan i proveo svoju poslednju noć u roditeljskom domu. Već u aprilu borbi malog junaka došao je kraj.
– Park je tada postao želja čije ostvarenje Veljko nije stigao da doživi, a za koju su ljudi oko nas znali. Iz MZ Kumodraž 2 su došli sa mašinama da srede prilaz. Teren je brzo uređen, posađeno je cveće, a pristigli su i brojni pokloni, dvorišne igračke za decu, čak i dve trampoline iz Holandije – opisuje ona.
Omiljeno mesto lokalne dece ubrzo je dobilo naziv „Veljkov parkić“.
– Jedan komšija je postavio tablu sa imenom parka i slikom na kojoj se Veljko široko osmehuje. Nama niko nije rekao… Znate, kada svaki, ali svaki prozor u našem stanu gleda na tu tablu, i meni je, kao majci, lice moga sina prva stvar koju ugledam kada ustanem i poslednja pre nego što zaspim. On je tako uvek sa nama – kroz suze progovara neutešna Brankica.
DRUGARI VELIKOG SRCA
Roditelji i sestra hrabrog dečaka sada su se posvetili borbi za srećnije detinjstvo drugih mališana.
– Odmah smo se uključili u akciju „Čep za hendikep“. Pokrenula sam i projekat prikupljanja pomoći za decu obolelu od malignih oboljenja. Veljkovi drugari i roditelji kada god dođu u parkić,ostave pokoji dinar…
BALONI ZA ŠESTI ROĐENDAN
Na Fejsbuku je otvorena i stranica posvećena ovom jedinstvenom mestu u Beogradu gde stanari dele lepe trenutke. Na Veljkov šesti rođendan zajedno su puštali balone.
