KRIMI EKIPA SA VOŽDOVCA BILA JE NAJJAČA U GRADU: Komunicirali su SEKIRAMA, VRELIM ULJEM I MACOLAMA! ONDA SU NESTALI
Novac stečen na ovakav način uložili su u kupovinu nekretnina, stanova, kafića, auto-servisa, auto-otpada, kladionica…
Ubistva, nasilje, iznude, trgovina drogom – to stoji na stranicama bele policijske knjige o organizovanim kriminalnim grupama u Srbiji posvećenim jednom od najozloglašenijih klanova – Voždovačkom.
Ova studija MUP Srbije završena je početkom 2001. godine i u njoj su detaljno opisana neka od nepočinstava ekipe iz ovog beogradskog naselja.
Bili su najorganizovaniji, ali i najbrutalniji. U okršajima sa drugim gangovima ubijeni su im gotovo svi važni „igrači“, na čelu sa Goranom Vukovićem, Aleksandrom Kneževićem Kneletom, Zoranom Dimitrovim Žućom, Bojanom Petrovićem, Jovanom Simendićem Simondom… To ih nije obeshrabrilo, već su pregrupisali svoje redove. Na čelo su došle mlađe snage koje su zanat sticale upravo kod Vukovića, pa su nastavili stare poslove, ali na novi način.
Kormilo je preuzeo mladić koji je i sam nekoliko puta ranjavan. Po preuzimanju liderstva, on se povukao iz javnosti. Nove snage, očigledno pod njegovim uticajem, nisu nastavile sa vatrenim obračunima kao prethodnici, što, smatra naš sagovornik, ne znači da su manje hrabri
Prestali su sa otvorenim ratom sa drugim klanovima, a poznato je da su u najvećem sukobu bili sa komšijama sa Zvezdare, koji su se takođe posle devedesetih godina promenili. Povukli su se sa ulica, ali su nastavili da rade stare poslove.
Jedini istup u javnosti koji je nagovestio da se baš nisu skroz odrekli starog zanata je slučaj otmice i zlostavljanja čiji detalji su, nakon što su isplivali u javnost, zaprepastili srpsku javnost.
To se desilo 2005. godine kada je otet mladić koji je za život trebalo da „plati“ 400.000 evra. Na kraju su otmičari pristali na manju „cenu“ – džip, motor i stan! Iza rešetaka su se tada našli Srđan Kačavenda, koji je za žrtvu izabrao svog venčanog kuma, Boško Raca i Andrija Zarić, dok se za Kontićem tragalo nekoliko meseci.
Ono što je zaista bilo zastrašujuće je da su prilikom „ubeđivanja“ koristili sekiru, macolu, klešta, vrelo ulje, pa čak i motornu testeru.
Epilog – Srđan Kačavenda i Vladan Kontić – osuđeni su na godinu dana, odnosno osam meseci zatvora.
Od tada se nije mnogo šta čulo o ekipi sa Voždovca, barem ne u kontekstu organizovanog klana sa ustrojstvom i hijerarhijom koja ih je odlikovala devedesetih
A ko su bili Voždovčani…
„Voždovački klan“ nekad je slovio za „najjaču ekipu u gradu“. „Zenit“ su doživeli za vreme šefovanja Gorana Vukovića Majmuna, koji se „proslavio „ubistvom Ljubomira Magaša, poznatijeg kao Ljuba Zemunac, u Frankfurtu.
U policiji tvrde da je Vuković i formirao grupu koja je u to vreme (početak devedesetih) važila za „najorganizovaniju i najbrutalniju u kriminalnim sredinama na području celog Beograda“.
Ova ekipa često je bila u sukobu sa drugim „kolegama“ pa je dosta članova ubijeno – Aleksandar Knežević Knele, Bojan Banović, Romeo Savić, Zoran Dimitrov Žuća… Krajem 1994. godine stradao je i sam Vuković.
Na njegovo mesto „uskače“ Mija Baškalović, učesnik, kako policija navodi, mnogih oružanih obračuna u kojima je i sam više puta ranjavan. Ipak, „voždovački klan“ više nikad nije bio u vrhu kriminala, kao kada je na njego‐ vom čelu bio Vuković.
U pomenutoj policijskoj studiji navedeno je da se ova ekipa bavila kriminalnim delima sa elimentima nasilja – ubistva, ranjavanja, iznude, krađe automobila i njihovo vraćanje za novac, krijumčarenje droge. Novac stečen na ovakav način uložili su u kupovinu nekretnina, stanova, kafića, auto-servisa, auto-otpada, kladionica…
