Na T. P, majku dečaka koji pohađa peti razred Osnovne škole “Vojvoda Stepa Stepanović“ na Voždovcu danas je nasrnuo I.M. otac dečaka s kojim se njen sin prethodno potukao.
Ona je slučaj odmah prijavila policiji.
– Moj sin i taj dečak su se potukli. Ja se u te stvari ne mešam, rekla sam svom detetu da će odgovarati i da to rešava razredni. Pet minuta kasnije sin me je pozvao sa autobuske stanice i rekao kako mu preti i gura ga stariji brat dečaka s kojim se potukao. Odmah sam krenula ka stanici. Nijednog trenutka nisam tom dečaku prišla na manje od dva metra. Rekla sam mu da ću pozvati njegove roditelje, a on je počeo da plače i molio me da to ne činim pošto će ga roditelji ubiti od batina – kaže žena koja tvrdi da je nasilnički napadnuta pred više dece.
Kada je pozvala majku dečaka, ona ju je vređala i sve je preraslo u svađu.
– Prekinula sam vezu, malom sam rekla da više nikada ne prilazi mom sinu, inače će u policiji završiti i on i mama i tata. Rekao je „e sad ćeš da vidiš“ i tada se pored nas zaustavio automobil njegovog oca I.M. Izašao je, vređao me, psovao i najpre zamahnuo rukom, ali me nije udario. Onda me je pljunuo – priča ona.
Ja sam mu na to rekla: „Smrade jedan“!
– Onda mi je pred svima udario šamar iz sve snage i otišao. Krenula sam nizbrdo s decom i videla sam da i on ide za nama. Izašao je iz kola, ščepao me za kosu , povukao i spustio do zemlje. Bilo je užasno. Bilo je ti mnogo više dece – navodi T. P.
Kaže da se I.M. potom udaljio s lica mesta.
– Moje dete nije jedino koje trpi nasilje njegovih sinova. Niko u školi nije smeo da reaguje jer znaju s kim imaju posla – navodi ona.
Ona je sačekala da dođe policija na lice mesta.
– Crveno mi je lice, nije za sada pomodrelo. Bole me vrat i glava pa ću odmah nakon što dam policiji izjavu otići u Urgentni centar – kaže.
Ona ističe da predugo trpe i deca i roditelji škole „Vojvoda Stepa Stepanović“.
– To dete sve maltretira već pet godina. Prijavljivali smo ga učiteljici od prvog do četvrtog razreda, a sa svim je upoznata i uprava škole – zaključuje Tamara P.
I M. Ć. je ispričala svoje iskustvo.
– Moj sin je sa tim detetom imao problem od prvog razreda. Pisanim putem sam se obraćala učiteljici, nije reagovala, imam i poruke. Direktor je tada rekao kako se sve to toleriše do 4. razreda, da deca ne dobijaju sankcije, nego postoji procedura u koju se uključuju pedagog i psiholog. Pokušala sam s majkom problematičnog deteta da razgovaram, ali je i ona bila agresivna – priča i navodi da je majka agresivnog dečaka rekla da treba da se pobiju, da je to normalno.
Rekla sam da od svog deteta neću praviti nasilnika.
– Samo u maju je bilo pet incidenata. Jedno dete je ubo olovkom, njegov stariji brat dolazi i obračunava se s decom koja pruže otpor, vratima je dva puta dete udario po prstima – navodi ona.
Kaže da je tada poslala učiteljici još jednu poruku u kojoj je tražila sastanak s porodicom problematičnog dečaka, direktorom, pedagogom i psihologom. Na sastanak su, međutim, došli samo roditelji i učiteljica i kako kaže Milica Ć. i taj susret je za dlaku prerastao u incident.
– Na kraju i moj sin i agresivni dečak su pozvani kod psihologa. Kao da je moje dete nasilno, a nikada, ali nikada nije čak ni uzvratio na nasilje – tvrdi ona i kaže da je sve to bilo na kraju četvrtog razreda dok se u petom dečaci izbegavaju.
– Od početka se sve zataškava i to je najgore. Svi se sklanjamo pred malim nasilnikom! To nije normalno! Samo se čekalo da sve eskalira – zaključuje M. Ć.
