PRED nama su praznični dani, kada će svi mini odmor iskoristiti za boravak u prirodi i prvomajsko roštiljanje. Međutim, potreban je oprez jer u Beogradu već ima zaraženih krpelja – na šest lokacija.
Kako objašnjavaju u Zavodu za biocide, krpelji, koji su zaraženi bakterijom koja izaziva Lajmsku bolest, su stalno prisutni na teritoriji Srbije.
– Procenat zaraženih krpelja varira iz godine u godinu kao i lokacije na kojima ih je moguće naći. Ovog proleća zaraženi krpelji su do sada konstatovani na Adi Ciganliji, Avali, SC Surčinu, Banjičkoj šumi, Topčideru, šumi Zabran u Obrenovcu – rečeno je u Zavodu za biocide.
Dodaju da su krpelji najaktivniji kada je toplo i vlažno vreme tokom proleća.
– Njihova najveća brojnost i aktivnost je tokom aprila i maja meseca koja se u slučaju odgovarajućih uslova može produžiti i tokom juna – preciziraju u Zavodu.
Ubod krpelja je, inače, kako su ranije objasnili u Savetovalištu za lajmsku bolest Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, bezbolan.
-Najčešće se ne oseti što mu omogućava da ostane zakačen na koži više dana“, kažu u Savetovalištu i objašnjavaju kako je moguće sprečiti infekciju. – Krpelja treba izvaditi iz kože što pre, u toku prvih 24 časa od uboda, kako bi se smanjila verovatnoća prenosa infekcije. Skidanje treba obaviti stručno, u zdravstvenoj ustanovi, isključivo mehanički, čistom pincetom koja je prethodno dezinfikovana alkoholom. Pre odstranjivanja krpelja, ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva – eter, alkohol, benzin, aceton, lak za nokte… Ova sredstva izazivaju povraćanje crevnog sadržaja krpelja u kojem se mogu naći uzročnici lajmske bolesti.
Kako da izvadite krpelja
U savetovalištu su istakli da je odstranjivanje krpelja iz kože najsigurnije u zdravstvenoj ustanovi – ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti…
-Krpelj se uhvati pincetom što bliže koži, bez gnječenja ili kidanja njegovog tela. Pinceta se najpre malo povuče na gore, koliko je dovoljno da se krpelj podigne od kože, a zatim polako izvlači iz kože. Posle odstranjivanja krpelja ubodno mesto na koži treba dezinfikovati. Ukoliko ste sami pokušali da odstranite krpelja i u tome niste uspeli u celosti, ne pokušavajte da odstranite preostali deo već se obavezno obratite lekaru – kažu u Savetovalištu.
Navode da posle uboda krpelja tri meseca treba pratiti zdravstveno stanje i ići na redovne kontrole. Kontrolne preglede obavljati jednom mesečno – kod ordinirajućeg lekara ili u Savetovalištu za lajmsku bolest.
Prepoznavanje prvih znakova lajmske bolesti
Pojava karakterističnog crvenila kože na mestu uboda krpelja – erythema migrans, uz moguću pojavu opštih simptoma i znakova infekcije, mogu da ukažu na nju.
-Ti znakovi su povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u zglobovima i mišićima, uvećane lokalne limfne žlezde. Izuzetno je važno početi sa lečenjem što pre primenom pravilne terapije pod kontrolom ordinirajućeg lekara, dermatologa ili infektologa. Lekaru je neophodno obratiti se i ako neko ima nejasne simptome i znake posle uboda krpelja – kažu u Saveovalištu za lajmsku bolest u gradskom Zavodu za javno zdravlje.
Preporuke Zavoda za biocidu za zaštitu od krpelja
- Nositi garderobu dugačkih rukava i dugih nogavica svetlijih boja, jer se tako krpelji mogu lakše uočiti.
- Pokriti glavu šeširom, kačketom, maramom.
- Nositi zatvorenu obuću, uvući nogavice u čarape.
- Izbegavati šetnju, posebno bosih nogu kroz visoku travu, žbunje, neuređene zelene površine.
- Izbegavati ležanje na zemlji ili odlaganje garderobe na neuređenim zelenim površinama.
- Koristiti repelente (treba znati da oni ne pružaju 100% zaštitu).
- Pri povratku iz šetnje po prirodi obavezno je temeljno prekontrolisati kožu, naročito one delove tela na kojima je koža nežnija tj. krpeljima lakša za ubadanje.
- Ukoliko se i pored primenjenih mera opreznosti primeti krpelj na telu, neophodno je javiti se najbližoj zdravstvenoj ustanovi radi uklanjanja.
- Ne preporučuje se korišćenje bilo kakvih preparata i narodnih saveta za uklanjanje krpelja (ulje, aceton, benzin, lak za nokte, krema…)
