Đorđe Blagojević se retko kada danas spominje, iako je tokom samo dve godine devedesetih ostavio neizbrisiv trag u Beogradskom podzemlju.
Kao dete razvedenih roditelja, bez životne ideje i puta, mladi Đorđe Blagojević iz beogradskog naselja Kumodraž odlučio se za ulicu. Oko sebe je okupio „bandu klinaca“ sličnih njemu sa kojima je počeo da hara Beogradom.
Mladi Blagojević je veoma brzo od lokalnog mangupa postao kriminalac koji puca i po dva – tri puta u toku noći u različitim situacijama, piše Mondo. Kriminalac koji uspešno uspeva da pobegne policiji koja ponekad tokom potera za njim broji i preko 100 pripadnika.
Njegova „karijera“ počinje sada već davne 1996. godine u naselju u kome je živeo – Kumodražu.
Jednom prilikom, uleteo je u lokalni minimarket tražeći reket od vlasnika radnje. Vlasnik je odbio da plati, rekavši kako već ima „leđa“ lokalnog mangupa Srđana Veličkovića. Iznerviran, Blagojević odlazi iz radnje ali se ubrzo i vraća…sa pištoljem. U noge Srđana Veličkovića sasuo je ceo šaržer, a vlasniku stavio do znanja da je on taj kome će u buduće plaćati reket, inače su njegove noge sledeće.
Ipak, ovde se priča nije završila.
Pretnja vlasniku radnje i pucnjava bili su razlog da policija raspiše poternicu za tada maloletnikom, međutim i Đorđe je imao odgovor na to.
Samo pet dana nakon što je uleteo u radnju i pretio, Đorđe baca bombu na kuću Dragoslava Lukića, vlasnika minimarketa u kome je ranije izbio incident. Policija ni posle bombaškog napada ne uspeva da uhvati Đorđa, koji u međuvremenu dobija nadimak Ludi Đole.
Nadimak je opravdao nekoliko dana nakon što je bacio bombu na Lukićevu kuću, kada se našao kao akter u još jednoj pucnjavi, ovaj put u kafiću „Stefan“. On se dovezao automobilom do lokala, stao ispred vrata i otvorio vatru na Gorana Marjanovića Franju, koga je teško ranio u stomak.
Pored Marjanovića, ranjene su još dve osobe. Đole je od Franje oteo pištolj i zlatni lanac, i munjevito nestao u mraku.
Policiji i dalje ne polazi za rukom da Đoleta privede pravdi, a on vreme provedeno na ulici nije želeo da troši.
Nedelju dana nakon incidenta u kafiću „Stefan“ Đole ponovo puca. Ovaj put vatru je otvorio iz automobila sa diplomatskim tablicama, a pucao je na devetnaestogodišnjeg Ljubomira Zorića koji je sa devojkom izašao u grad.
Beogradska policija tih godina, svakodnevno dobija pozive koji se povezuju sa Ludim Đoletom, prvenstveno za reketiranje, nasilničko ponašanje, ranjavanje ali i šenlučenje.
Policija koja konstantno pokušava da mu stane na put, jednom prilikom ga je locirala i dala se u poteru. Međutim, Đole je i prilikom potere imao prečih poslova pa je tako tokom bekstva uleteo u butik u ulici Braće Jerković i pretio prodavcu kratežom tražeći novac. Kada je shvatio da je kasa prazna, Đole uzima mobilne telefone i pejdžere koje je našao i beži.
Kao i ranije, i ovaj put umakao je policiji.
Delovalo je da pripadnici organa reda nemaju rešenje za mladog momka koji je za samo godinu dana od kako je počeo sa kriminalnim radnjama, uspeo da se zameri i beogradskom podzemlju ali i policiji, te se u neku ruku nije znalo ko mu je više „za petama“.
Ipak, najbliži pokušaj policije da uhvati Đoleta bio je kada je dojavljeno da se nalazi na Savskom nasipu i uzima reket od vlasnika splavova. Policija je brzo stigla do tamo, ali se i Đole dokopao vozila i počeo da beži, dok su ga službenici policije pratili u stopu.
Shvativši da ne mogu da ga stignu, odlučili su da mu prepreče put ili da se zakucaju svojim vozilom u njega. Ni to im nije pošlo za rukom, pa je Đole uspeo da pobegne i ovaj put.
Ipak, kako je shvatio da je Beograd napravio „vrelim“ i da je za njega opasno, jer ga jure ljudi sa obe strane zakona, Đole odlazi u Italiju. Ubrzo i nju napušta, naravno zbog pucnjave, i seli se u Grčku, iz koje se u Srbiju vraća 1998. godine gde nastavlja po starom.
Međutim, Đole je ubrzo potrošio svu sreću koja ga je do tada pratila.
Kobni dan za njega je bio 2. jun 1998. kada se sa devojkom vozio motorom po Banovom brdu. U jednom trenutku stali su ispred prodavnice u koju je ušla njegova devojka, dok je Đole čekao na motoru ispred. U tom trenutku, iz automobila u pokretu, ispaljena su tri hica koja su Blagojevića pogodili u glavu, ostavljajući ga na mestu mrtvim.
Prvo se družio sa Kristijanom, a potom pucao na njega
Žestok momak beogradskog asfalta devedesetih, a sada rijaliti zvezda Kristijan Golubović, podelio je na svom Instagram profilu sliku svoje majke i Ludog Đoleta.
Ispod slike objasnio je da su on i njegova majka o Đoletu brinuli, skrivali ga od policije, hranili i oblačili. Međutim, jednom prilikom je, po Kristijanovim rečima, Đole ispalio pun šaržer u njega sa namerom da ga ubije.
Bio je „Robin Hud“ Kumodraža
U to turbulento vreme, Đole je veoma brzo postao idol mnogim klincima koji su želeli da budu žestoki. Oni koji su mu bili naklonjeni prozvali su ga „Robin Hud iz Kumodraža“. Takođe, isti klinci su često govorili kako je on toliko snalažljiv i moćan da nikada neće „pasti“.
I bili su u pravu. Iako je pravio mnogobrojne probleme na ulicama glavnog grada, Đoletovo hapšenje prestigla je smrt koja ga je sačekala sa samo 19 godina.
