Dve trećine smrtnih slučajeva zbog srčanog zastoja dešava se kod kuće, na poslu ili za vreme rekreativnog bavljenja sportom, a van bolnice samo pet procenata ljudi preživi iznenadni srčani zastoj. Smrt uglavnom nastupa u okviru prvih nekoliko minuta, osim ako se ne obnovi normalan srčani ritam, a to je moguće samo defibrilacijom – uz pomoć defibrilatora (AED), ističe Nikola Prica, sekretar Crvenog krsta Beograd za „Blic“. Da li ste znali da ih u Beogradu ima na nekoliko javnih lokacija? Često na njih ne obraćamo pažnju, a nekome mogu da spasu život!
U Beogradu pouzdano znamo da je automatski eksterni defibrillator (AED) javno dostupan na četiri lokacije – Aerodromu “Nikola Tesla”, železničkoj stanici “Prokop”, u TC “Stadion” na Voždovcu, kao i u sedištu Crvenog krsta Srbije na Dorćolu.
Šta je AED
Kako objašnjava Nikola Prica, sekretar Crvenog krsta Beograd, automatski eksterni defibrilator (AED) predstavlja mali, baterijski aparat napravljen tako da ga uz minimalnu obuku mogu upotrebljavati i ljudi koji nisu medicinski obrazovani, a koji može da isporuči električni šok srcu da bi ono obnovilo normalni srčani ritam.
Inače, obuke se vrše u Crvenom krstu Srbije i svako ko je zainteresovan može da se prijavi na trening AED trenažera.
Takođe, AED ima softver za analizu srčanog ritma, a glasovnim naredbama koje mogu biti i na srpskom jeziku, vodi građanina – spasioca kroz proces spasavanja. Kako navode iz Crvenog krsta Beograd za „Blic“, upotreba aparata je izuzetno jednostavna – rukovanje podrazumeva upotrebu samo jednog dugmeta!
FOTO: CRVENI KRST VOŽDOVAC, TC STADION / USTUPLJENE FOTOGRAFIJE
„Ukoliko se pravovremeno započnu mere oživljavanja (masaže srca) i upotrebi AED aparat u prva tri minuta od naglog srčanog zastoja, stopa preživljavanja može da dostigne i preko 70 odsto“, naveli su iz Crvenog krsta za „Blic“.
Šta je defibrilacija
Defibrilacija je jedina efikasna i uspešna pomoć pri iznenadnom srčanom zastoju koji u osnovi ima ozbiljan poremećaj srčanog ritma koji se zove treperenje (fibrilacija) srca.
Primena standardnih tehnika oživljavanja, masaže srca i veštačkog disanja, kod iznenadnog srčanog zastoja, održavaće minimum cirkulacije i nivoa kiseonika da bi se rad organa (mozga pre svega) održavao do primene defibrilatora, ali ne može ponovo pokrenuti srce.
„Danas znamo da je defibrilacija u prvim minutima od zastoja jedini efikasan način da se pokrene srčani ritam. Sa svakim minutom odlaganja defibrilacije, šanse za preživljavanje se smanjuju za 7 do 10 odsto po minutu“, ističe Nikola Prica.
