Jezivo ubistvo dogodilo se pre tačno 23 godine, 27. maja 2002. godine, kada je u toku noći Stojan Ignjatović (31) iz Tršića kod Loznice hladnokrvno likvidiran dok je ležao u bolničkom krevetu na Institutu za ortopediju „Banjica“ u Beogradu. Nepoznati napadač ušao je u sobu 25 na Odeljenju za rekonstruktivnu ortopediju i ispalio više hitaca u Ignjatovića usmrtivši ga na licu mesta, a njegovo telo otkrila je medicinska sestra koja je u toku noći obilazila pacijente.
Te kobne noći, kako je pisalo u saopštenju, Stojan Ignjatović, odranije poznat policiji zbog raznih krivičnih dela, postao je žrtva brutalne likvidacije dok se oporavljao od povreda koje su mu nanete samo par meseci ranije.
Ortopedija Banjica i ubistvo u sobi 25
Stojan Ignjatović je na Institut „Banjica“ primljen 4. marta, dve nedelje nakon što je 26. februara, pola sata posle ponoći, ranjen u obe potkolenice i levu butnu kost u lozničkom predgrađu Gradilište. Operisan je nekoliko dana po prijemu, a 2. aprila je napustio bolnicu. Vratio se na dalje lečenje na nagovor svoje majke, samo 17 dana pre nego što se dogodilo jezivo ubistvo.
Napad koji je se odigrao pre nego što se dogodilo hladnokrvno ubistvo u bolničkoj sobi, jezivo podseća na ustaljene kriminalne pretnje, kada, kao opomenu, napadač puca žrtvi u noge.
Istraga je pokazala da je ubica, najverovatnije koristeći prigušivač, ušao preko terase, s obzirom na to da se soba u kojoj je bio Stojan Ignjatović nalazila na visokom prizemlju. Soba je, osim toga, okrenuta ka pustom delu bolničkog kruga, koji je od pogleda zaštićen zelenilom. Kako su tada mediji naveli, niko od šest pacijenata u sobi, gde je Ignjatovićev krevet bio izdvojen, nije video ubistvo, niti čuo ubicu.
Stojanovo telo, izrešetano sa čak sedam metaka u grudi i glavu, pronašla je medicinska sestra tokom redovnog obilaska, navodno nakon što joj se učinilo da je čula pad štaka. Rukovodioci instituta, kao ni pacijenti, tada nisu želeli da daju izjave za medije zbog policijske istrage.
Kako je Stojan Ignjatović završio na ortopediji?
Za ranjavanje Ignjatovića u februaru 2002. godine, šabačka policija je 7. marta te godine uhapsila R. S. (24). Međutim, Stojan Ignjatović u istražnom postupku nije mogao da identfikuje napadača.
Prema nezvaničnim informacijama iz tog perioda, Stojan Ignjatović je ranjen u stanu Gorana Bajića (27) iz Loznice. Bajića je šabačka policija uhapsila 25. maja te godine po poternici Opštinskog suda u Loznici, zbog pravosnažne presude od 20 meseci zatvora za nanošenje teških telesnih povreda. Prilikom hapšenja, kod Bajića je pronađena falsifikovana lična karta, vozačka dozvola, kao i određena količina droge.
Prilikom hapšenja, bacio je pištolj sa municijom, koji je policija potom pronašla i oduzela.
Ubistvo potreslo javnost
Javnost je oštro odreagovala na ubistvo koje se dogodino na Institutu za ortopediju „Banjica“, a kriminolog Dobrivoje Radovanović ocenio je da je reč o klasičnom obračunu u podzemlju i da su takve likvidacije ustaljena „praksa“ u svetu, ali je naglasio da se tako nešto tada prvi put desilo u Jugoslaviji.
Radovanović je tada rekao da ulične bande ili ljudi koji pripadaju organizovanom kriminalu koriste sve mogućnosti da, ukoliko ne završe zločin do kraja, izvrše ubistvo u bolnici ili na bilo kom drugom mestu gde se žrtva nalazi.
– Ono što je jos zanimljivije jeste činjenica da policija nije obezbedila čoveka koji je poznat policiji, čoveka koji je mogao da da neke korisne podatke za otkrivanje novog lanca učesnika u kriminalu i da osigura njegov boravak u bolnici – izjavio je tada Radovanović za B92.
Dobrivoje Radovanović je takođe odbacio mogućnost da je bolničko osoblje pomoglo ubici.
