Na 14. kilometru od Beograda ka Maloj Krsni, u blizini stanice Jajinci, u ranu zoru 4. januara 1964. godine, oko 5.30 sati, dogodila se teška železnička nesreća u kojoj je život izgubio 61 putnik, a oko 300 je teže i lakše povređeno.
To je bila najveća do tada zabeležena tragedija na jugoslovenskim prugama u kojoj je putnički voz broj 21-13 iz Požarevca, koji se kretao brzinom od 60 kilometara na čas, naleteo na ubrzani putnički voz iz Niša broj 117.
Kompozicija identična onoj kakva je bila u vozu 21-13 napušta beogradsku stanicu u vreme kada se desila nesreća
Od 1.200 putnika koji su tog jutra žurili na posao i školu, poginula je 61 osoba, najviše iz sela sa obe strane pruge Požarevac-Beograd.
Za petoro se čekala identifikacija, a za 12 putnika izvučenih iz smrskanih vagona se osim imena i prezimena nije znalo više ništa.
Najviše kuća tog januara zavijeno je u crno u Ripnju, Vrčinu i Maloj Ivanči.
U kršu drveta i gvožđa smrt je pronašlo osam žitelja Ripnja, a devet teško povređenih ležalo je u bolnicama. Među Vrčincima je bilo sedmoro mrtvih i 16 zadržanih na klinikama, dok je iz Male Ivanče na pruzi izgubilo živote sedam osoba, a ozbiljno povređeno petoro.
Isečak iz tadašnje štampe gde se podseća na ogroman broj žrtava ove nesreće
Sa spiska živih tog januarskog jutra izbrisano je i četvoro Beograđana, isto toliko žitelja Malog Orašja, tri iz Ćirikovca kod Požarevca, po dva iz Umčara, Malog Požarevca, Dražnja, a bilo je poginulih i iz Šipšina, Pudaraca, Smedereva, Kamendola, Požarevca, Kneževca…
Posle nesreće privedena su četvorica železničara, zbog sumnje da nisu postupili prema pravilima službe.
Na spisku osumnjičenih bili su Konstantin Petrović, otpravnik vozova u Jajincima, Radojica Isidorović, skretničar iste stanice, Miodrag Mitić, vozovođa voza iz Niša i Dragić Živanović, kondukter iz istog vozila.
Istražni sudija Okružnog suda u Beogradu, Dušan Radetić, je ondašnjim medijima objasnio da se u 5.10 voz iz Niša iznenada zaustavio na otvorenoj pruzi pre ulaska u stanicu Jajinci. U prvom trenutku pomislilo se da je neko od putnika povukao ručnu kočnicu i zaustavio voz.
Vagoni su pregledani i utvrđeno je da je četvrti vagon bio zakočen, ali kočnica nije bila povučena. Pregledom kola i ispitivanjem putnika ustanovljeno je da je pomoćna kočnica pokvarena, zbog čega je vagon odmah posle nesreće plombiran i poslat na tehnički pregled.
Mesto nesreće danas: ne postoji nijedno obeležje da se tu u ne tako dalekoj prošlosti odigrala tragedija koja spada u red najvećih železničkih katastrofa u Srbiji
– Za sve vreme dok je voz stajao na otvorenoj pruzi, oko 20 minuta, osoblje nije ništa preduzelo da se putnici i voz obezbede – govorio je Radetić. – Prema propisima u slučaju kada je zadržavanje između dve stanice duže od pet minuta, vozovođa i kondukter su dužni da najmanje 500 metara ispred i iza kompozicije upozoravaju da je pruga zatvorena.
Najveću krivicu, po mišljenju sudije Radetića, snosio je otpravnik vozova u Jajincima koji je primio prvi poziv od stanice Beli Potok sa pitanjem da li može da primi voz iz Niša, na koje je odogvorio potvrdno.
Zatim je upisao u dnevnik da je voz 117 prošao kroz Jajince i otišao na Topčider. Što se uopšte nije dogodilo. Odmah nakon toga pušten je i putnički voz iz Požarevca, koji je naleteo na prvi. Njegov nemar imao je strašnu cenu u ljudskim životima.
– Skretničar koji je bio u kancelariji kod otpravnika nije naveo da 117 nije prošao, pa ni onda kada ih je Topčider pitao šta je sa ovim vozom. Na saslušanju je otpravnik tvrdio da je svestan šta je uradio, ali ne ume da objasni zašto je tako postupio – rekao je sudija.
Za tako veliki broj poginulih i povređenih tada je prozivana i Hitna pomoć, koja navodno nije adekvatno reagovala.
Posle ove tragedije nabavljena su vozila namenjena isključivo velikim nesrećama.
