Branislav Matić Beli, najbolji prijatelj Đorđa Božovića Giške, ubijen je 4. avgusta 1991. ispred svoje kuće na Voždovcu, a njegova smrt je predstavljala uvod u ubistva koja će obeležiti devedesete.
Na snimku sa njegove sahrane, Giška se zaklinje da će krvnički osvetiti „brata“.
Pred okupljenima oko groba Belog, Giška kroz suze izgovara strašne reči, a njegovu osvetničku zakletvu vam prenosimo u celosti:
„Već sedam meseci živimo, čekajući sa ponosom i sa stegnutim zubima tu smrt koju nam poručuju sa svih strana.
„Brate, nisi se plašio, nisi hteo ni pištolj da nosiš, ja sam ti ga dao. Ja sam ti, brate dao i mašinku, nije bila kod tebe kada su na tebe izdajnički pucali, a znali smo, brate, znali smo da će nas ubiti. Brate moj rođeni, mi njima praštamo, ali im praštamo samo dok se ne završi taj konflikt. Praštamo im dok je Srbija zvanično u poluratu i do kbude u ratu, a posle, brate moj rođeni, posle toga sledi osveta.
Osveta, braćo sledi osveta za ovo, ovo ne može da prođe ovako. Ja od danas puštam bradu, bradu ću, braćo obrijati kada Srbija bude prethodno pobedila rat i kada je budem brijao krvlju njegovih dželata. Ja sam već preksinoć razmišljao da ubijem 10 dušmana i 10 njegovih dželat, nisam hteo, jer ubio bih Srbiju“, rekao je besno Giška.
Sahrani je tada prisustvovao još jedan pripadnik kriminalnog miljea, Aleksandar Knežević Knele, koji je vidi na poslednjim kadrovima.
Do 1964. godine živeo je u Inđiji, a onda se seli na Voždovac. Ubrzo upoznaje Branislava Matića Belog sa kojim postaje nerazdvojan prijatelj. Postaje član bokserskog kluba Radnički, gde ga je u borbama mogao pobediti samo Žorž Stanković. Kao vrlo mlad dolazi u sukob sa zakonom kada je u jednoj uličnoj tuči izboden nožem. Ranjavanje je preživeo zahvaljujući snažnoj konstituciji zbog čega je i dobio nadimak Giška. Sa 13 godina je ilegalno otišao u Italiju. Po povratku u Jugoslaviju počinje intenzivno da se druži sa Borisom Petkovim i Rankom Rubežićem.
Osnivanje srpske garde
Božović je 1991. godine osnovao paravojnu formaciju Srpska garda zajedno sa vođom Srpskog pokreta obnove Vukom Draškovićem i Branislavom Matićem Belim. Kamp za obuku ove formacije nalazio se kod Borskog jezera.
Srpska garda je učestvovala u borbama oko Gospića. Božović je ubijen pod nerazjašnjenim okolnostima u okolini Gospića 15. septembra 1991. Mesec dana ranije u Beogradu u sačekuši je ubijen Branislav Matić Beli.
