„Bio je naoružan automatskom puškom i pištoljem. Splet okolnosti je bio takav da sam mu ja bio najbliži zbog čega sam mogao najbrže i najefikasnije da odreagujem“.
Ovim rečima započinje ispovest Branislav Rakinić, kapetan policije i pripadnik Dežurne službe Interventne jedinice 92 u Policijskoj upravi za grad Beograd koji je odlikovan srebrnom medaljom za hrabrost na Dan Ministarstva unutrašnjih poslova i Dana policije.
Kako kaže, tog dana je šef smene u operativnom centru dežurne službe, sa njegovim saradnicima, dao kompletne podatke o muškarcu koji je pretio porodici svoje supruge. Od informacija su dobili kojim vozilom napadač upravlja, kojim oružjem je naoružan i gde se kreće.
– Dva tima Interventne jedinice 92 od osam pripadnika, moj zamenik i ja, krenuli smo na izvršenje službenog zadatka gde smo traženo lice pronašli u parkiranom vozilu u garaži porodične kuće, nakon čega je i uhapšen. Splet okolnosti je bio takav da sam mu bio najbliži zbog čega sam mogao najbrže i najefikasnije da odreagujem kod hapšenja bez posledica po njega i bilo koga od mojih kolega – kaže Rakinić.
On dodaje da je težina intervencije bila u tome što su bili ispunjeni uslovi za upotrebu vatrenog oružja, a napadač je uhapšen uz „srazmernu upotrebu policijskih ovlašćenja“.
„Nisam razmišljao o odlikovanju“
Ipak, kada se osvrne na srebrnu medalju koju je dobio, kaže da je nije očekivao.
– Pripadnici Interventne jedinice 92 se svaki dan suočavaju sa sličnim visokorizičnim intervencijama i hapšenjima zbog čega nisam ni razmišljao o odlikovanju, ali mi je velika čast i naravno obaveza u profesionalnoj karijeri – kaže on.
Kako dodaje, reakcije njegovih kolega i prijatelja su pozitivne.
– Stabilna porodica pruža punu podršku što naravno u svakom poslu mnogo znači – kaže Rakinić.
Od kontrole, praćenja timova do učestvovanja u akcijama
Rakinić navodi da je u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije zaposlen dvadeset godina, te da je sada na mestu kapetana policije i rukovodioca interventnih timova.
– Kao dežurni starešina u toku smene kontrolišem, pratim, usmeravam i koordiniram interventnim timovima. Aktivno učestvujem u bezbednosnim zadacima koji zahtevaju angažovanje više interventnih timova, izveštavajući neposrednog starešinu uz strogo poštovanje zakonskih normi – dodaje Rakinić.
Ističe da svaka osoba ima osećaj straha, međutim, pripadnici Interventne jedinice 92 se, prema njegovim rečima, svakodnevno susreću sa stresnim situacijama zbog čega se nakon nekog vremena gubi taj osećaj.
– Posao se posle mnogo ponavljanja radi rutinski. Sve akcije se naknadno analiziraju uz prisustvo iskusnog instruktorskog tima da bi se u budućnosti izbegle potencijalne greške i eventualni propusti. Nijedna intervencija nije ista i nema šablona. O riziku i opasnosti koja prati intervenciju se realno razmišlja tek posle nekoliko dana, kada se završe sve bezbednosne analize – kaže Rakinić.
„Udario je u naše vozilo u nameri da nas povredi“
Kada se osvrne na svoje dugogodišnje iskustvo kaže da iza sebe ima mnogo emotivnih, teških i lepih trenutaka, međutim, jedna specifična intervencija mu je ostala u sećanju.
– Kada sam radio u interventnom timu i dok sam vršio patrolnu delatnost, doživeo sam da lice koja upravlja vozilom pokušava da se udalji, odbijajući da se zaustavi na znak i naređenje policijskih službenika. Tada nismo znali motiv zašto beži. Kada je shvatio da ne može da izbegne hapšenje, muškarac je svojim vozilom više puta udario u naše službeno vozilo u nameri da nas povredi – priseća se Rakinić.
Srećom, kako kaže, sve je prošlo bez teških posledica po pripadnike Interventne jedinice 92, a muškarac je uhapšen bez povreda.
– Takođe, niko od građana nije povređen – kaže sagovornik.
