Vasilije Vasa Čarapić je bio jedan od najistaknutijih boraca i junaka u ustanku protiv dahija. Ovaj znameniti vojskovođa rođen je 1770.godine u Belom Potoku ispod Avale, a poginuo 29.novembra 1806.godine u borbi za oslobođenje Beograda. Njegova porodica poreklom je bila iz plemena Kuči u Crnoj Gori, a zanimljivo prezime dobila je tako što je jedan od njegovih predaka slučajno ubio psa nekog Turčina ,pa je ovaj za otkup tražio 500 groša. Kada je skupio pare,njegov predak je novac,umesto u kesi, poslao u čarapi, pa su prozvani Čarapićima.
Kao frajkor, Vasa Čarapić je učestvovao u Kočinoj krajini. U ratu između Turske i Austrije Vasa se borio kao dobrovoljac protiv Turaka. Tom se prilikom odlikovao izuzetnim junaštvom, pa je stekao veliki ugled. Zbog toga je na nahijskoj skupštini izabran za kneza gročanske nahije. Vasa je bio poznat i po jednoj stvari-velikoj mržnji prema Turcima, koja je postala poslovična.
Dahije su se spremale 1804. pred samu zimu, da počnu seču srpskih knezova, a Vasa pošto sazna za to, sa još dva Čarapića pobeže na Avalu. Kada su beogradski Turci došli u Beli Potok da ga traže, on ih napade i otera. Ubrzo posle toga, Turci ubiše Vasinog brata Marka Čarapića u Kaluđerici. Tada je on spalio turski han i odmetnuo se u hajduke. U planini je proveo jednu tešku zimu i jedva je preživeo. Okupio je oko sebe četu hrabrih ljudi u borbi protiv Turaka. Ime Vase Čarapića posebno se pročulo kada je presreo kod Leštana Turke krdžalije, sa zloglasnim harambašom Gušancem na čelu, razbio ih i stekao veliko blago. Sve što je dobio, podelio je narodu šakom i kapom. Po početku ustanka, postaje jedan od glavnih vojskovođa, a Karađorđe ga je toliko cenio, da je bio jedan od retkih koji je u njegov čador smeo da uđe nenajavljen. Po legendi, bio je malo nagluv, ali čak i u snu, kada bi čuo da neko izgovara Turci, skakao je, povlačio oroz i nišanio spreman da opali.
