„Rekla sam im da posle Monike Seleš nisam uočila nijednog igrača kao što je njihov sin i da mislim da će on sa 17 godina biti među prvih pet u svetu“.
Ko god prati lik i delo neverovatnog Novaka Đokovića, morao je da čuje za Jelenu Genčić, ženu koja je veoma rano spoznala Novakov talenat, predano ga trenirala i predviđala njegov fantastičan uspeh.
Nije jednom Novak rekao da je ona njegova „teniska majka“, a Genčić je u intervjuu „Novak korača putem velikana – Jugoslovensko čudo od deteta osvaja Stari kontinet“, Nedi Miletić, novinarki nekadašnjeg dnevnog lista „Sport“, najavila domete Novaka Đokovića, tada 16-godišnjeg perspektivnog igrača.
– Ukoliko budu uložena neophodna sredstva, uz veliki rad i ogroman talenat, dobićemo najboljeg igrača Jugoslavije svih vremena, svetskog asa – istakla je Jelena Genčić.
Ova žena je u teniskom kampu na Kopaniku srela šestogodiušnjge Novaka Đokovića i jedni drugome su promeili život. Ona je dobila učenika koji će postati najbilji teniser i istoriji sveta, a on učitelja koji će mu obezbediti put kojim svako ne ide.
Jelena Genčić (Beograd, 9. oktobar 1936 – Beograd, 1. jun 2013) bila je žena širokih interesovanja – jugoslovenska i srpska rukometašica, teniserka, teniski trener i rediteljka.
Potiče iz veoma ugledne porodice. Bila je jedno od sedmoro dece Jovana i Hermine Genčić, poreklom Austrijanke. Njen deda Lazar Genčić bio je postao prvi hirurg u Srbiji, a baba po ocu Ana Pačić bila je praunuka Tome Vučića-Perišića, čuvenog vojskovođe i političara.
Bila je kapiten rukometne reprezentacije, ženska reprezentacija Jugoslavije u velikom rukometu u kojoj je bila i Jelena Genčić na Svetskom prvenstvu u velikom rukometu 1958. u Nemačkoj zauzela je 5. mesto, piše „Vikipedija“.
Te godine gasio se veliki rukomet, nastajalo je vreme malog rukometa, a Genčič je bila i njegov važan deo. Prvo svetsko prvenstvo u malom rukometu organizovano je 1957, u Beogradu na Tašmajdanu, Genčićevom je bila na golu, osvojena je bronzana medalja.
Pored velikih dostignuča u rukometu, fortuna je htela da Jelena ipak uđe u oblast tenisa. Čak je istovremeno igrala rukomet u Crvenoj zvezdi, a tenis u Partizanu. Bila je prvakinja Jugoslavije 20 puta: dva puta pojedinačno (1958 i 1964), šest puta u ženskim parovima i 12 puta u mešovitim parovima (sa raznim partnerima) dok je 11 puta bila druga.
Ova žena sportskog duha završila je istoriju umetnosti, bavila se fotografijom i radila je ceo radni vek u školskom i kulturnom programu RTB, kao urednik i režiser programa.
Sredinom 70-ih počinje njena karijera teniskog trenera. Bila je mentorka u juniorskim danima Moniki Seleš i Goranu Ivaniševiću, potom, naravno, Novaku Đokoviću.
Sve je počelo u teniskom kampu na Kopaoniku, kada je Novak preko ograde posmatrao jedan od treninga.
– Na kraju sam mu prišla i pitala ga da li zna koji je sport u pitanju, a on mi je rekao da je to tenis. Kazao mi je i da je već držao reket u rukama. Zapitala sam ga da li bi želeo da nam se pridruži, na šta je on odgovorio: ‘Čekao sam da me to pitate’ – prčala je Jelena u intervjuu za „Vreme“.
Njena poruka Novakovim roditeljima bila je jasna:
– Rekla sam im da posle Monike Seleš nisam uočila nijednog igrača kao što je njihov sin i da mislim da će on sa 17 godina biti među prvih pet u svetu. Bili su začuđeni mojim tvrdnjama, a sada kad razmislim, mora da su mislili i da nisam normalna – rekla je u istom intervjuu.
Sa Novakovim uspesima i njeno ime širom sveta bilo je sve poznatije.
– Kada je osvojio Vimldon, lično me je pozvao urednik NewYork times- a i čestitao mi na njegovom uspehu. I on nije jedini. Svi poznati novinari i urednici koji su me intervjuisali prethodnih godina uputili su mi čestitke – rekla je Jelena, piše „Story.rs“.
Preminula je 1. juna 2013. u 77. godini. Sahranjena je 5. juna u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
– Imao sam mnogo sreće što je bila deo mog života kao teniska majka, kako volim da je zovem. Vodila je računa o meni, ocenama koje imam u školi, kako se odnosim prema drugim ljudima i svemu ostalom. Uporedo sa mojim roditeljima me je odgajala i oni su joj verovali. Ona je bila taj pravi mentor koji mi je bio potreban da naučim prave stvari u tenisu, ali i generalno u životu. Kao što sam ranije govorio, zajedno smo čitali poeziju, slušali klasičnu muziku, gledali pregršt snimaka tenisa i ostalih sportova. Imala je holistički pristup životu i mislim da zato isti pristup sada imam i ja – Novakove su reči sa konferencije za novinare 2018. godine, nakon što je postao svetski broj jedan.
