Ljermontova ulica. Polomite jezik dok izgovarate ovo ime, a malo se i „štrecnete“. Mora da je u pitanju neka golema papirologija, stvar koju ni u jednoj drugoj beogradskoj policijskoj stanici ne možete da uradite, do u onoj koja se nalazi u Ljermontovoj ulici!
Svako od nas je najmanje jednom zapao u takvu situaciju: da se ide u ulicu koja je poznata u celom gradu, ma u celoj Srbiji, a o kojoj ljudi baš i ne razmišljaju, sem kada se spomene ta čuvena birokratija.
Sa birokratijom na kraju sve završite bez ikakvog čekanja i peripetija. Čak je i plaćanje obavljeno onlajn, na licu mesta, bez popunjavanja uplatnica i trčanja od šaltera do šaltera. Ali, to ime i dalje odzvanja u glavi… Ljermontov i birokratija.
Ali, ko je uopšte, on? Samo prezime deluje pomalo strogo, kao da je reč o nekom komandantu iz svetskog rata, vojskovođi. Taj čovek je doživeo sudbinu da se po njemu ne pamti samo jedna relativno kratka beogradska ulica, već i čitava institucija.
A zapravo, reč je o romantičaru, piscu, pesniku – Mihailu Jurjeviču Ljermontovu, koji je preminuo sa samo 26 godina. Tugovao je za svojim uzorom Puškinom, život mu je obeležila i jedna neuzvraćena ljubav, a zauvek je izgubljen u dvoboju koji ga je koštao života. 
Onaj ko iz drugog razloga ne dolazi u ovaj kraj iznenadio bi se kada bi, naprimer, otkrio da su tu i tri velika voždovačka solitera, prepoznatljiva i vidljiva iz Ustaničke i sa auto-puta. Ili da je ulica puna zelenila… Zaneti poslom koji nas je ovde doveo, slabo gledamo okolinu i jedva čekamo da završimo posao. A za kraj, ostaje samo jedna, večita dilema: da li je pravilno reći Ljermontova ili Ljermontovljeva?
