Prvi Avalski toranj sagrađen je 1965. godine. Tada ga je Asocijacija tornjeva iz Pariza proglasila najlepšim tornjem na svetu u kategoriji trokraka.
Za stari toranj Duško Radović je napisao:
„TV toranj na Avali… Beograd je srce jedno, baš je zgodan, šta mu fali?”
Ovog 29. aprila navršilo se četvrt veka od zločinačkog NATO bombardovanja kada je Avalski toranj srušen.
Akcija obnove Avalskog tornja započeta je u Udruženju novinara Srbije (UNS) oktobra 2002. godine (tada je predsednik UNS-a bio Nino Brajović). Na poziv UNS-a akciji se pridružilo više od 500 umetnika i stvaralaca Srbije – slikari, pisci, dramski i muzički umetnici, sportisti, teniseri i privrednici. Na početku 2004. akciju je podržao i RTS, na čelu sa generalnim direktorom Aleksandrom Tijanićem.
Akcija je nastavljena spektakularnim teniskim mečom u prepunoj dvorani „Pionir”, 13. novembra 2005. između Novaka Đokovića i Ane Ivanović, sa umetničkim programom. Prihod od ulaznica bio je namenjen za obnovu tornja, a direktno ga je prenosio RTS. Sutradan OŠ „Dragojlo Dudić” sa Zvezdare dočekala je Novaka Đokovića i Anu Ivanović na crvenom tepihu sa špalirom u dvorištu škole.
To je bio prvi crveni tepih za Novaka i Anu, a za đake škole razvijorena radost. Akciju pod nazivom „Đački dinar za obnovu tornja” nastavlja OŠ „Vasa Čarapić”, organizujući izlet na Avalu. Kulturno-umetnička društva po Srbiji i mnogo različitih udruženja svojim programima se takođe priključuju akciji obnove tornja.
Na ruševinama tornja RTS snima spot. Tekst – LJubomir Ršumović, kompozitor – Kornelije Bata Kovač, izvođač: Željko Joksimović, Bora Đorđević, Jelena Tomašević i grupa „Peti Element”. Tokom izgradnje svake subote u Jutarnjem programu RTS-a emitovani su prilozi sa Avalskog tornja, a mnoge znamenite nestranačke ličnosti iz oblasti svih društvenih delatnosti „u cik zore” zajedno sa snimateljima i potpisnikom ovog teksta, sedmično, dolazili su na gradilište i obaveštavali javnost o napredovanju radova.
I „Politika” je objavila više tekstova o pripremama i obnovi tornja na Avali. Ove medijske aktivnosti doprinele su da građani Srbije svesrdno podrže obnovu tornja. To je bio istinski patriotizam.
Izgradnju tornja na Avali posetilo je Evropsko udruženje studenata građevinskih fakulteta, koji su izrazili divljenje i zahvalnost što im je omogućeno da vide kako teku radovi. Na poziv RTS-a i UNS-a 64 učenica i učenika rođenih 29. aprila 1999. godine iz svih krajeva Srbije i dijaspore sa roditeljima ili pratiocima obeležili su 2009. godine desetogodišnjicu rušenja tornja.
Visokokvalifikovani majstor Radivoje, omiljeni Rade, dok je radio sopstveni vez sa šipkama armature različitog profila, rekao je đacima: „Ovo je umetnost, ovo je kao vez pirotskog ćilima, pričaću unucima da sam gradio Avalski toranj, a vi učenjaci dragi, učite, pamtite, ne zaboravite i pričajte.” Zahvaljujući Radomiru Antiću, selektoru fudbalske reprezentacije Srbije i Nemanji Vidiću, reprezentativcu Srbije, i članovi reprezentacije posetili su radove na tornju.
Raščišćavanje ruševina počelo je 25. juna 2005. godine. Odneseno je oko milion tona šuta, betona, čelika i drugog građevinskog materijala, a da grad Beograd nije osetio taj veliki i obilan posao. Posle pripremljenog i seizmološki ispitanog terena svečano otvaranje radova na tornju, obavljeno je 21. decembra 2006. Tu iskrenu želju građana Srbije prepoznale su sve prethodne vlade Srbije i grada Beograda, bez čije pomoći novi toranj ne bi bio izgrađen.
Gradili su ga naši ljudi, projektant Saobraćajni Institut CIP i to po novim propisima, novim zakonima, sa novim materijalima i tehnologijama, sa strogo zahtevnim seizmološkim propisima za ovakvu vrstu projekta. CIP je uvažio arhitektonski izgled tornja po prethodnom projektu naših proslavljenih inženjera: Bogunovića, Krstića i Janjića.
Izvođač radova „Ratko Mitrović” Dedinje, izradio je toranj za tri godine, uprkos teškim vremenskim uslovima, jakim vetrovima, vrućinama, zimama i čestim maglama na Avali. Tokom izgradnje svakodnevno je radilo oko stotinu ljudi. Na tornju su radili ljudi koji su život kolege čuvali kao sopstveni. Oni su visokokvalifikovani majstori: tehničari, inženjeri, betonirci, armirači. Poslu su se posvećivali s odgovornošću, disciplinom, strogo poštujući bezbednosna pravila za ovakvu vrstu gradnje koja spada u visokorizične. Ta pažnja je urodila plodom, te prilikom izgradnje obnovljenog tornja nije bilo ni najmanje povrede. Ti zadivljujući neimari izgradili su toranj čija je konstrukcija podeljena na armiranobetonski deo visine 136,65 metara i čelični deo antenskog stuba i antene, što iznosi 204,65 metara.
Antena našeg TV tornja na Avali nije obična, ona je svemirska ostavština za budućnost, pa kada posetite Avalu u svanuće zore, pogledate na sve četiri strane sveta i pogled uperite prema Kosovu i Metohiji, osetićete da je tamo Gazimestan, i čućete pesmu Milana Rakića:
„Danas nama kažu, deci ovog veka,
Da smo nedostojni istorije naše,
Da nas zahvatila zapadnjačka reka,
I da nam se duše opasnosti plaše.
Dobra zemljo moja, lažu! Ko te voli
Danas, taj te voli, jer zna da si mati…”
Miloš Bato Milatović
novinar u penziji, inicijator i urednik Akcije za obnovu Avalskog tornja
