Aleksandar Knežević Knele bio je idol mladih kriminalaca devedesetih godina, a ubijen je 28. oktobra 1992. Žestoki momak sa Voždovca smatra se tvorcem „dizel generacije“, a kada je ubijen imao je samo 21 godinu.
Knele je poslednjih meseci svog života živeo u beogradskom hotelu „Hajat“, u kome je i likvidiran pod nerazjašnjenim okolnostima.
Do sada je ispričano mnogo priča vezanih za njegov kratak i buran život, a još je veći broj verzija o tome zašto je ubijen. Od toga da je ubijen slučajno u rutinskoj kontroli policije, do toga da je bio upleten u međunarodne borbe svetskih narko kartela.
Prema jednoj verziji, za Kneleta je koban bio navodni sastanak sa svetski poznatim narko bosom, Pablom Eskobarom. Detalje ove verzije ispričao je Karađorđe Subotić.
Subotić je momak sa vrelog asfalta i beogradskog podzemlja devedesetih, a kratko se družio sa Kneletom. Zbog teškog detinjstva vrlo rano je upao u zamku kriminala zbog čega je dobro upoznao život u zatvoru.
Tamo je upoznao mnogo poznatih imena s asfalta, ali ostaće upamćeno da je dva puta uspevao da pobegne iz zatvora. Poznanstva s Giškom, Kneletom, Vujom, Dadiljom, Rukijem, Goranom Vukovićem su bile ispunjene mnogim anegdotama, ali i teškim pričama. Sa vođama zemunskog klana nije bio u dobrim odnosima, jer nije podržavao njihove „metode poslovanja“.
Tabloidi su pisali o njegovom sukobu s Aleksandrom Čabarkapom koji je osuđen na 13 godina robije.
Subotić je svojevremeni za Balkan info rekao da se družio samo nekoliko meseci sa Kneletom i da mu je žao što je ubijen, a negirao je verzije u kojima se prenosi priča da nije davao otpor pre nego što je likvidiran.
„Nakon što sam ’91 izašao iz zatvora upoznao sam Kneleta i družili smo se par meseci. Na mene je ostavio pozitivan utisak dobrog, hrabrog momka, bio je veran drug, kao i ta ekipa momaka oko njega. Žao mi je što je ubijen i veliko je pitanje šta se tu desilo pošto kamere nisu radile. Kao naredili su mu da legne, ja mislim da on to ne bi uradio jer mu njegov ego ne bi dozvolio. Ušao bi pre toga u neki vid borbe. Pretpostavljam da mu je neko opalio metak i da je on posle toga pao, a onda su ga dole izoveravali. Smatram da bi on ušao sa njima u borbu ma koliko bi ih bilo“, pričao je Subotić.
On je naveo da je za Kneleta bio koban navodni sastanak sa Pablom Eskobarom koji je bio u organizaciji Radojice Nikčevića, nekadašnjeg predsednika Košarkaškog kluba Partizan i jednog od najbogatijih i najmoćnijih ljudi Jugoslavije. Svojevremeno je Nikčevićevo bogatstvo iznosilo preko 50 miliona maraka i nazivan je prvim srpskim tajkunom, govorio je da se neće smiriti dok ne dođe do 70 miliona. Ubijen je 7. oktobra 1993. godine. Obojica su „očišćeni“, kako se to govorilo u kriminalnim krugovima.
„Posle su bacali koske da je to bilo vezano za Ćentu i njegovog zeta, ali mislim da to nema veze sa vezom. Mislim da je to vezano za Radojicu Nikčevića i njihov put za Južnu Ameriku, gde su Knele i Simenda zajedno otišli sa Radojicom koji je tamo imao sastanak sa Pablom Eskobarom da dogovaraju neki posao i smatram da su Nikčevićeva i Kneletova smrt epilog te priče. To se i sada radi, ne mogu da verujem da se i danas isti biznis vrti, te stvari su katastrofalne i pogubne za svakoga ko uđe u tu priču. To je pogubno za našu omladinu koja ne treba da prodaje i konzumira opijate koji nikada nikome ništa dobro nisu doneli, to je zlo. Ja bih legalizovao to, ako hoćeš marihuanu, kupi na trafici, time bi se izgubila ta čar i privlačnost za omladinu jer kad je nešto legalno više im nije zanimljivo. Čim je nešto nelegalno to ima i veću cenu i povlači sa sobom to da ljudi rade nešto što inače nikada ne bi, to je klasičan podsticaj kriminalnih radnji. Preko 90% zločina se počini zbog tih koji prodaju i konzumiraju drogu“, ispričao je Subotić.
