Aleksandar Knežević Knele (21) imao je, kako su pričali ljudi koji su ga poznavali, kvalitete velikog vođe i prema njihovim rečima zbog toga je došlo do prvih varnica između Željka Ražnatovića i njega. „Matori, moje vreme tek dolazi, čućeš ti još za Kneleta iz Braće Jerković!“, ovim rečima se, kako navodi svedok događaja, žestoki momak sa beogradskog asfalta navodno jednom prilikom obratio Arkanu.
Knele je učestvovao u tučama, pucnjavama i jurio po ulicama Beograda, ali je istovremeno bio i lepak za devojke i modna ikona. Žestoki momak je, kako kažu, bio predvodnik dizelaške generacije. Crveni „porše“ bio je njegov zaštitini znak i njime je jurio ulicama Beograda.
Prema pričama, Knele se mnogima zamerio i znao je da odbrusi mnogim moćnim likovima u Beogradu. Bio je strastveni navijač Crvene zvezde. Inače, Arkan nije tolerisao njegovu svojevoljnost. „Kada se Knele sa Žapcem pojavio na južnoj tribini, među „grobarima“, naravno sa crveno-belim bojama, za Arkana je bio tabu da se jedan navijač Crvene zvezde pojavi na jugu Partizana. Tada su Knele i Arkan javno postali neprijatelji. Knele nije bio kukavica i pozvao je Arkana telefonom i vređao ga, dok mu je Arkan odbrusio: „Mali, ne leti visoko, skratiću ti krila!“. Kneletov odgovor je glasio: „Matori, moje vreme tek dolazi, čućeš ti još za Kneleta iz Braće Jerković!“. Tada je Knele već bio član jake ekipe iz Braće Jerković, koja je iz dana u dan osvajala grad. Kristijan se tada tek doselio u Jerković i pridružio se tom „projektu“. Kristijanu se svidelo to složno i jako društvo i rešio je da ga „uposli“ tako što je zaratio sa momcima iz stare garde, Mijom Pijukom i Arkanom. Cela ekipa iz Jerkovića, sa Kneletom na čelu, stala je na Kristijanovu stranu i tada počinje njihov rat sa Arkanom“, navele su ranije „Legende devedesetih“, pisao je Alo.
Knele je ubijen 28. oktobra 1992. u apartmanu 331 Hotela „Hajat“ u Beogradu. Ubice nisu pronađene, a na ogledalu apartmana je krvlju ispisana poruka „Broj 1“.
