Devedesete na prostoru bivše SFRJ počele su krvavim ratom, a paralelno sa sukobom bivših eks-YU republika asfalt je postao poprište krvavih obračuna. Sem kriminal, i danas se priča da su iza brojnih likvidacija stajale ubice koje su radile direktno za državu.
Krv je prolivena ubistvom Branislava Matića Belog, bliskog saradnika i finansijera SPO! Sa više od 30 metaka Matić je izrešetan pred porodicom, na kućnom pragu, ispred kuće u Ulici Milana Raspopovića 3, 4. augusta 1991. godine, u 21.20 sati.. Motiv je bio i više nego jasan, ubistvo je do današnjeg dana ostalo nerešeno kao i mnoga druga iz tog perioda, a upućeni su nalogodavce tražili među najvišim državnim strukturama.
Beli je bio jedan od najboljih prijatelja čuvenog Đorđa Božovića Giške, kao i jedan je od osnivača i glavnih finansijera Srpske garde. Bio je i vlasnik 70 auto otpada u Srbiji i najvećeg auto otpada u Holandiji. Bio je bogat čovek.
Na Branislava Matića – Belog, s leđa i bez opomene, ispaljeno je oko 30 metaka, najvjerovatnije iz automata “uzi”. Ubice su se nalazile iza parkiranog belog kombija, u maskirnim uniformama, a posle zlocina pobegli su belim “mercedesom” bez tablica, odnosno isparili u noć…
Jedan od najboljih prijatelja Branislava Matića, Đorđe Božović Giška, na sahrani najboljeg druga, održao je govor, upamćen do danas, i zbog koga je većina učesnika tužne povorke zaplakala. Međutim, mnogi su tumačili da je ovim rečenicama ispisao sebi smrtnu pesudu. Giška je direktno zapretio državnom vrhu Srbije.
-Već 7 meseci živimo čekajući, sa ponosom i sa stegnutim zubima, tu smrt koju nam poručuju sa svih strana. Brate, nisi se plašio, nisi hteo ni pištolj da nosiš, ja sam ti ga dao. Ja sam ti, brate, dao i mašinku. Nije bila kod tebe kada su na tebe izdajnički pucali. A znali smo, brate, da će nas ubiti. Brate moj rođeni, mi njima praštamo, ali im praštamo samo dok se ne završi taj konflikt, praštamo im dok je Srbija zvanično u poluratu i dok bude u ratu. A posle toga, brate moj rođeni, sledi osveta, osveta! Braćo, sledi osveta za ovo! Ovo ne može da prođe ovako! Ja od danas puštam bradu. Bradu ću, braćo, obrijati kada Srbija bude prethodno pobedila rat i kada je budem brijao sa krvlju njegovih dželata! Ja sam već preksinoć pomišljao da ubijem 10 dušmana i 10 njegovih dželata. Nisam hteo, jer ubio bih Srbiju – izjavio je tada Božović.
U potresnom govoru, Giška je očigledno prozvao tadašnji državni vrh, ali i čelnike podzemlja koje je krivio za likvidaciju Belog. Samo nekoliko meseci kasnije, Božović je stradao ratištu kod Gospića, a niko do danas nije poverovao u zvaničnu verziju da je poginuo od metka neprijatelja, već da je smrtonosni hitac stigao s leđa!
