Đorđe Vasiljević, Atila, koji nezvanično važi za najinteligentijeg srpskog kriminalca, šokirao je javnost i 2008. godine kad je, posle bekstva iz zatvora u Sremskoj Mitrovici i hapšenja na granici sa BIH izjavio da je zajedno sa Vladom Budalom trebalo da ubije tadašnjeg premijera Republike Srpske Milorada Dodika.
Vasiljević je izašao iz zatvora 2015. godine i najveći cilj mu je da izvede na pravi put svoje četvoro dece, a životnu priču podelio je u jutarnjem programu „Redakcija“.
Naglasio je da je on „bivši najpametniji srpski kriminalac“, a da sada ne želi da se razlikuje od ostalih „normalnih“ građana
Dešavanja pred ubistvo premijera Zorana Đinđića Vasiljeviću su i dalje jasna u sećanju.
Kako je Đorđe Vasiljević uhapšen 4 marta 2003. godine samo nekoliko dana pred ubistvo premijera Zorana Điniđića, interesantna je njegova tadašnja izjava, nakon maltretiranja policije tokom saslušanja: „Hapsite nevine ljude a za deset dana će vam ubiti premijera „.
-Išao sam zdravom logikom i predvideo dešavanja. Prvo, već se taj pokušaj desio. Drugo svi bitni ljudi u podzemlju su prestali da se javljaju na telefon i sklonili su se sa ulica. Ja sam to rekao u napadu besa, jer su me maltretirali bez razloga. Oni su posumnjali da sam umešan u ubistvo, a bila je to zdrava logika – započeo je, prisetivši se dešavanja pre i nakon akcije „Sablja“.
-„Sablja“ je bila velika onolliko koliko je bio veliki strah onih koji su ostali iza pokojnog premijera. Znači bila je prevelika. Počistila je ulice. Sablja je dovela u moju ćeliju pripadnika romske nacionalne zajednice koji je prodavao metle u Mladenovcu! Odjednom je u zatvoru koji je pravljen za 300-500 ljudi odjednom je bilo 3.600 ljudi – kazao je.
Generalno, kaže da je akcija Sablja prenaduvana.
– Naša policija zna gde se i ko se čime bavi, i mogli su po kućama da idu i da kupe kriminalce. Nije bilo potrebe da se narod plaši toliko – rekao je.
Posebno ističe brutalnost i nehumane uslove koji su u tom periodu vladali u CZ-u.
-Dešavalo se da prozori koji su zakucani ekserima nisu otkucani od ’57. godine. Dešavalo se da se bube nalaze u svakom obroku, da je četvrtak dan za prebijanje, torture su bile, maltene, svakog dana. To su bili nehumani uslovi. Centralni zatvor nije zatvor, to je istraga. U tom trenutku postoji pretpostavka nevinosti. Postoji pravilnik koji niko nije poštovao. Nebitno je da li su ti ljudi krivi, da li nisu krivi, svako jutro kada ustanete i kada neko vrši torturu nad vama vi u jednom momentu puknete, eksplodirate! Upravo to se desilo – prisetio se kao uvod u dešavanja nakon toga, štrajk glađu, gde su najhrabriji zašivali usta.
-To je naveća glupost koju sam uradio i dan danas mi se otvaraju neke rane iznutra. Ali nismo to radili zato što smo hrabri, nego zato što nismo imali više šta da kažemo. Prvi ministar koji se pojavio shvatio je problem i rekao da će to izneti u skupštini i rekao da će dati ostavku ako ne podrže predlog, i zaista je održao reč, drugi ministar koji se pojavio rekao je „štrajkujte dok ne poumirete“.
Vasiljević je podelio svoje ogromno razočaranje Legijom, koji je bio i trebao biti primer srpskog oficira.
-Legiju sam doživljavao kao sposobnog oficira koji brani Srbiju, a na kraju dobili smo uličnog kabadahiju koji je hteo da bude kriminalac! – ispričao je Vasiljević i dodao:
– Legija napravio ovo Legijja napravio ono, Legija pucao u stupici.. Sve to mi nije išlo uz sliku srpskog oficira – kazao je Vasiljević.
Naveo je da je Legija, u tom trenutku, bio neka vrsta autoriteta, ne samo njima, u zatvoru, nego u celoj Srbiji i da je to bilo jako uvredljivo i poražavajuće za ljude u zatvoru.
-To je Legija, mit ! Mi se svi borimo za nešto, on ne. Saznali smo od straže da on jedini jede, moguće je da je straža na taj način manipulisala nama – podelio je Vasiljević.
– Nismo verovali da Legija ne štrajkuje, ili štrajkuje a straža širi dezinformacije, ali došli smo do zaključka – nije štrajkovao – kazao je danas Atila – primer čoveka koji se izvukao iz krminalnih voda i dokaz da je to moguće.
